Već neko vreme, jedan od likova za koje stalno stoji ta preporuka da će potpuno pomesti ostatak sveta svojom muzikom je dečko koga znamo pod imenom Saint Levant. Neko će ga još nazvati arapskim Weeknd-om, neko arapskim Stromae-om, s obzirom na to da njegovo pevanje, pojava i senzualnost naginju najviše ka ova dva umetnika. S tim što njegova popularnost svakog dana sve više zaista raste, pa neće biti potrebno da koristimo druge ljude kako bismo opisali njegov rad. A i, za razliku od ove dvojice koji dobacuju samo do drugog jezika, Saint Levant je trilingvalan, i vrlo često sva tri jezika iskoristi u jednoj pesmi. Zbog toga može često da vam se zavrti u glavi, ili kad krene deo na arpskom, da pomislite da ste šlogirali.
Njegovo pravo ime je Marvan Abdelhamid. Rođen je u Jerusalimu, živeo je u pojasu Gaze, nakon rata u tom predelu seli se u Jordan. E, sad, ono što je jako zanimljivo je njegovo poreklo, koje se konstantno navodi u svim pričama o njemu i u intervjuima, a ono je palestinsko-alžirsko-francusko-srpsko. Dobro, ajde sad, nismo baš u nekom šešeljastom raspoloženju da brojimo krvna zrnca, ali taj srpski deo porekla vodi preko oca, za kog je u nekom intervjuu jednom rekao kako su njegovi roditelji, to jest Marvanovi baba i deda bili palestinskog i srpskog državljanstva. Tako da se razumemo, lepo je sve ovo, i Palestina, i Francuska i Alžir, ali mi ga od sad računamo i volimo ko da je naš.
Još kad poslušate stihove u kojima kaže – recite Beli Hadid da bi joj bolje stajalo prezime Abdelhamid, poverujete da zaista ima korene sa ovih prostora jer to je jedna regularna balkanska (i to sam častio ostale narode ovim balkanska) prijava.
Nakon Jordana, Marvan odlazi u Kaliforniju, upisuje razne škole, pokušava da uči biznise i ekonomije i sve one stvari od kojih svi umetnici beže od pamtiveka. Ipak, pronalazi se u onome u čemu je oduvek želeo – u muzici. Koristi lepotu, pojavu i šarm, pojavljuje se na TikToku i Instagramu, malo peva, malo repuje, i sa prvim trakama, Jerusalem Freestyle 2020, a kasnije i pesmom Nirvana in Gaza dobija preko milion strimova i na stotine hiljada pratilaca na društvenim mrežama. Sa tim uspehom bataljuje bilo koje druge poslove i potpuno se posvećuje muzici i live nastupima, naravno, čim se korona malo povukla.
Nakon ovih početnih spotova i klipova, prošle godine skreće pažnju pesmom, ali i spotom, Very Few Friends. Kao što je svojevremeno D’Angelo, polugo u jednom kadru pokazao svu mogućnost svog razoružavajućeg seksipila, tako je Marvan u ovom spotu uspeo, doduše, dosta čednije obučen, ali sa direktim eye kontaktom sa kamerom, i sporim flow repovanjem, da koketira sa svakim ko gleda u njega.
I upravo taj sporiji flow, u kom nijedna reč ne može da vam promakne, uz kul rnb i soul melodije koje vrlo brzo zamene „zvuci mu rodnog kraja“ najbliže opisuje neki okvir u kojem on stvara. Ipak, to je samo vrh ledenog brega.
Ova godina se nastavila sa uspešnim albumom From Gaza, With Love, a sad je i krunisana ovog leta verovatno i najjačim bengerom u njegovoj karijeri – Nails. Ova traka predstavlja još jedan nivo više njegove kreativnosti, a početni stihovi pesme najbolje sublimiraju njegovu dosadašnju karijeru i teme kojima se bavi. I angažovane i društvene, ali sa osvrtom na zabavu i dobrim smislom za humor.
Pa kad nam se požali na početku pesme koji su njegovi problemi – The only thing stressing me out in this life is a visa, And also the fact that my girl doesn’t like that I’m followed by Mia Khalifa, apsolutno nas razoruža i kupi. A farbanje noktiju u pesmi je odraz njegove lične slobode koju su mnogi u njegovom odrastanju gušili.
Priča o vizi, o Palestini, o ratu, vrlo je bitna za njega, gde kroz svoje pisanje pesama pokušava da dopre do onoga šta ta zemlja znači za njega. Kako je i rekao u jednom intervjuu: „Sećanje na detinjstvo predstavlja jukstapoziciju osećanja za mene, jer sa jedne strane, sećam se mirisa hrane i kuće, a sa druge – zvukova dronova i lomljenja kostiju.“
Pohvale muzičke industrije zapada su već počele da stižu. Egzotičnost njegovog izgleda i šaltanje sa engleskog na francuski, pa na arapski, ne samo da ne smeta, već je nešto zbog čega više skreće pažnju na sebe. On ipak ne smatra da su pohvale, kritike ili muzičke nagrade nešto što predstavlja bitnu stvar za razvitak muzike, već samo želi da se posveti usavršavanju ovog zanata koji je odabrao.
Njegova popularnost u svetu je, u stvari, najnormalnija pojava, kada pogledamo koliko se umetnika sa neengleskog govornog područja infiltriralo, kako u mainstream publiku zapada, tako i u kritiku. Pa gde ima mesta i gde su postali glavni Bad Bunny, Rosalia, ili BTS, svakako ima mesta i za Saint Levanta. A naša srca je već lako osvojio kako savršenom pop strukturom, tako i melosom koji drma u kostima onaj DNK što su Turci ostavili na ovim prostorima.
0 Comments