Upoznajte Haos – coworking prostor u kome je važna zajednica

Blanka Šupe je rođena u Srbiji, odrasla je u Rusiji, a dobar deo života provela je živeći i radeći u Americi. Splet životnih okolnosti Blanku je ponovo doveo u Srbiju, gde je nedavno odlučila da pokrene coworking prostor u samom centru Beograda, u ulici Kraljice Natalije, nadomak hotela Moskva. Pa, ipak, Haos ne predstavlja samo coworking prostor, već mesto koje okuplja najraznovrsnije kreativce, iako oni mahom dolaze iz IT sveta, a unikatnost enterijera doprinosi radnoj atmosferi koja ovo mesto čini drugačijim od drugih. Zapravo, dok čitate ovaj tekst, u Haosu se verovatno odlučuje o tome koji je namaz za palačinke najbolji – krem ili džem

Na samom početku razgovora, Blanka otkriva kako je došla na ideju pokretanja ovakvog prostora u Beogradu.

Blanka

„Ja inače dolazim iz start up sveta, radila sam u marketingu 12 godina u Americi. U San Francisku sam radila u SAP-u, odakle sam dalje otišla u start up zajednicu, potom sam pokrenula i sopstveni start up i na kraju sam počela da savetujem različite start up-ove u domenu marketinga, strategija i investicija. Ti start up-ovi gde sam bila savetnik su me pitali da li ima smisla da dođu u Srbiju, šta se ovde uopšte dešava i neki od njih su završili kod mene, a moj stan je postao i co-living i co-working prostor”, započinje Blanka kroz smeh.

Ona govori da je sve to krenulo da se dešava u martu 2022. godine i da je svakog jutra, iako živi u prostranom stanu, redovno zaticala 7-8 ljudi koji su živeli kod nje kako rade koristeći njen sto.

„Tada smo krenuli da pričamo o tome da nema dosta kul prostora u kojima može da se radi u Beogradu. Po kafićima je teže raditi, ljudi svuda puše, ne postoji baš mnogo work friendly kafića, a co-working prostori su bili ili zauzeti ili su izgledali prilično sterilno, koncipirani tako da gledaš u zid. Ne možeš baš da provedeš dosta vremena u takvom okruženju u kome često nedostaje i prirodnog svetla”, nastavlja Blanka.

Inspiraciju je, kako kaže, pronašla u Americi. Naime, kada je ideja o co-working prostoru počela da dobija svoj oblik, Blanka se setila prostora u Americi pod nazivom Hana Haus, gde postoje kafić i co-working prostor, koji okupljaju sve one koji su u IT-u. Tamo su dolazili i investitori, i kreativci, i IT profesionalci i pokretači start up-ova, koji čine, pre svega, zajednicu. Blanka se setila još jednog prostora The Wing koji je bio women only, a koji više ne postoji jer nije opstao za vreme pandemije i ova dva mesta su joj bila reference kojima se vodila u osmišljavanju Haosa.

„Još uvek se sećam, išla sam sa prijateljima na doručak u Bloom-u, gde je cela priča o coworkingu i počela. Ipak, tada je to ostalo samo u okvirima ideja i razmišljanja. To je bio april. Nakon tog dana sam sve više o tome razmišljala, i presudni trenutak je bio onaj kada sam otišla sa drugom drugaricom na večeru. Počela sam da pričam o tome i u toku razgovora shvatila sam da je to nešto što zapravo moram da uradim. To je bio momenat u kome sam definitivno odlučila: aha, otvaram coworking! Odmah mi je bilo jasno da to ne može da bude samo coworking, nego treba da ima taj community aspekt, da to budu kul ljudi koji rade na nekim kul start up-ovima, na nekim kul projektima, da ćemo da radimo puno nekih događaja jer vrednosti koje bi ta zajednica gajila su mi bile mnogo važnije od toga da u pitanju bude samo lep prostor”, napominje Blanka.

Zajedno sa prvim korisnicima prostora Blanka je postavila set vrednosti kojima će se svi u Haosu voditi, a koje nisu bile vezane inovacije i slične stvari koje se pominju kada je u pitanju IT svet, jer, kako Blanka ističe, ljudi koji rade u tech-u i start up-ovima ne žele da budu definisani poslovima koje obavljaju.

„Svi oni su pre svega ljudi i imaju svoja interesovanja. Zbog toga smo se usaglasili da jedna od najvažnijih vrednosti bude radoznalost. Za mene, to znači osoba koja ima želju da sazna nešto novo, ali i da upoznaje nove ljude, osoba koja je otvorena. Kad biramo ljude koji dolaze kod nas, sem toga što gledamo kakav je to start up, koji je to projekat, ili šta čovek radi (jer imamo dosta ljudi, na primer, koji su kreativci i nisu baš iz IT-a, ali su otvoreni i žele da upoznaju nove ljude), gledamo i kako oni mogu da doprinesu, odnosno da pruže zajednici. Kad me pitaju šta znači community, za mene to nisu samo ljudi koji su spremni da učestvuju u aktivnostima, dolaze na događaje i slično, nego da su i oni spremni da doprinesu predlaganjem različitih ideja.”, smatra Blanka.

Tako je nekoliko ljudi, kaže ona, osmislilo hiking ture, drugi članovi su osmislili meet up-ove, tako da ta ideja doprinošenja zajednici na bilo koji način igra važnu ulogu u funkcionisanju Haosa.

„Imali smo dosta ljudi kojima smo otkazivali zato što su bili u fazonu: jao, jako vam je lep co-working, ali ne želim da me uznemiravaju, hoću da sedim i da me niko ne dira. Mi smo im odgovorili: neće vam biti prijatno. Mada, bilo je i onih koji su nam govorili da su introvertni, nisu sigurni, a kasnije su krenuli da dolaze na sve događaje. Imamo jednog čoveka koji stalno priča o tome kako smo u Haosu preuzeli kompletnu brigu o njegovom društvenom životu i da on ne treba više da razmišlja o tome – socijalizacija na maksimum (smeh). I to je, na kraju krajeva, važno. To mene ispunjava, kada shvatim da sam te ljude otvorila za neka nova iskustva sa kojima nisu imali prilike ranije da se susretnu”, napominje Blanka.

Ipak, da bi život u Haosu mogao da izgleda ovako, trebalo je, pre svega, pronaći prostor i prilagoditi ga Blankinim željama.

„Prostor u kome se danas Haos nalazi nije ni nalik onome što je taj prostor bio pre. Naime, kada sam prvi put videla ovaj prostor – tada bivšu kancelariju KPMG-a, bilo je jako teško zamisliti da to može postati kul coworking. Zidovi su bili svuda, a tepih je bio blago rečeno užasan. Onda sam pogledala još neke 2 lokacije, ali nije bilo to to, pa sam odlučila da još jedanput pogledam ovaj prostor, ovaj put sa arhitektom koji mi je rekao da možemo da sklonimo zidove i preuredimo ceo sprat tako da bude otvoreniji. Dopalo mi se što ima dosta prirodnog svetla i što se nalazi na sjajnoj lokaciji. Htela sam da prostor bude nešto što je onako fresh, minimalistično, ali udobno i toplo, da na neki način stvara osećaj doma, htela sam da bude mesto odakle nećeš želeti da odeš, i na kraju je tako i ispalo”, objašnjava Blanka. 

Međutim, posle nekoliko intervencija arhitekte, ona je odlučila da biranje enterijera obavi mahom sama, ali ipak uz nečiju pomoć.

„U tom periodu sam pisala Anastasiji. Ona je žena jednog mog kolege sa kojim sam sarađivala i pitala sam je da li bi htela da mi pomogne nekako. Ona je pristala i od tada smo počele zajedno da tražimo nameštaj i dosta toga smo naručile jer je trebalo da se otvorimo u roku od dva meseca. Ja sam potpisala ugovor u junu, a u septembru je trebalo da krenemo sa radom. Našle smo i osnivacicu Freya Architects, arhitektu i dizajnerku Kristinu koja nam je jako pomogla. Mnogo smo vremena potrošile da obiđemo sve i da nađemo ono što bi bilo i lepo, ali i udobno. Vrlo često u coworking-u ili imaš udobno, ili izgleda dobro, a mi smo želele i jedno i drugo. Tako sam iz svog stana donela kožni kauč i insistirala sam da se i tu nađe jedan kauč od somota. U jednom trenutku sam čak želela da sve bude od somota, pa su se šalili da ću na kraju da završim šetajući se kroz prostor obavijena somotom”, priseća se Blanka.

Pre samog otvaranja, bilo je već nekoliko timova koji čekali da prostor krene sa radom, tako da je u prvih mesec i po dana Haos već bio skroz popunjen, što je samo potvrdilo zahteve za postojanjem ovakvog prostora.

„Mi smo se fokusirale na open space zato što smo htele da napravimo prostor gde ljudi moraju da pričaju jedni sa drugima, gde mogu da se sreću. Tako smo napravile i kafić i lounge, gde ljudi mogu da sede jedni pored drugih, a mogu i da menjaju okruženje. Mogu da sede i vode razgovore pored prozora, a potom da odu u lounge. Ljudima je potrebno da ne sede uvek samo za svojim stolom. Jedna devojka, na primer, tokom celog dana sedi za barom i priča sa svima koji dolaze, tako radi. Na ovaj način, u stvari, ne forsiramo ljude da sede na jednom mestu”, napominje ona.

Blanka ističe i da je na samom početku imala podršku porodice, što je njoj posebno značilo jer zbog života u inostranstvu nije imala mnogo mogućnosti da sa njima detaljnije priča o projektima na kojima radi. Bilo je, takođe, i osporavanja, ali, kako kaže, unutrašnji osećaj koji je imala nije dovodio u sumnju uspešnost ovakvog projekta.

„Da sam znala sve što znam sada, odmah bih uzela dva sprata u ovoj zgradi, a ne jedan (smeh). Ipak, želela sam da vidim kako će sve ovo da krene i da izgleda. Ljudi koji nisu iz Srbije su mi rekli da im je ovako nešto potrebno, ali oni iz Srbije su bili u fazonu: ma, zašto, bre, još jedan coworking? Vidi koliko ih ima. I nisu popunjeni… Drugačije su gledali na to. Čak su me pitali zašto tako veliki, zašto uzimaš 650 kvadrata? A meni to uopšte nije izgledalo veliko. Smatrala sam da će to što ćemo mi da uradimo izgledati drugačije od svega što već postoji, ali i da će način na koji biramo ljude i aktivnosti koje pružamo, taj momenat zajednice da im pokažu da nisu u pravu. I, eto, to smo i dokazali”, kaže Blanka.

Zbog toga je sledeći logičan korak otvaranje još jednog prostora, što nam je Blanka i potvrdila.

Tako je došla i ideja za otvaranje drugog prostora?

„Bilo mi je jasno da ćemo morati da rastemo i sada već znam da ćemo otvoriti jednu, mnogo veću lokaciju. Biće početkom 2024, ne mogu još o svim detaljima da pričam, ali imaćemo više od 2000 kvadratnih metara. Mislim da bi u Beogradu moglo da se otvori još lokacija, u stvari. Imamo ogromnu listu čekanja, neki timovi su dosta veliki i zato smo pričale da sledeću lokaciju uredimo tako da oni imaju odvojen prostor za rad, ali da i dalje budu deo zajednice, da dolaze na događaje, da se upoznaju sa drugim ljudima, a za to je potrebna i mnogo veća površina, da možeš da imaš 50-ak ljudi iz jednog tima, a da to ne bude dominantno. Veća površina potrebna nam je i zbog toga što hoćemo da imamo i neki akceleratorski program. Kako će to da izgleda, još uvek razmišljamo jer bismo htele da pružimo nešto drugo od onoga što već postoji u Beogradu, jer postoje programi koji dobro funkcionišu, i dalje bismo gledale da vidimo i neke druge gradove, čak bismo i regionalno htele da rastemo”, optimistična je ona.

Od samog osnivanja, Haos se trudi da u svoju zajednicu uključi što veći broj lokalnih i autentičnih brendova, a, prema Blankinim rečima, postoji više razloga za to. 

„Prvo je počelo s tim što smo doveli Valentinu i karanfil ovamo jer smo hteli da imamo nešto u Haosu što je kul, a već postoji, to je bilo nešto što smo pre otvaranja još rešili. Hteli smo da imamo i murale na zidovima, i prva nam je ideja bila da ćemo sve zidove da oslikamo i da ćemo zvati različite artiste, ali onda smo shvatili da će možda to biti previše. Našli smo Natašu koja radi sa Artezom. I iako to nike bio cilj od početka, meni se dopalo što će to biti još jedna žena koja učestvuje u ovom projektu. To mi je bilo jako kul jer smo women-led biznis. S njom smo odmah kliknule i ona je oslikala 2 zida. Mi smo htele da imamo ljude i pse, pošto je ovo pet friendly mesto, i onda je ona smislila da uzme mene i Anastasiju kao modele Ja sam mislila da neće biti toliko prepoznatljivo koliko jeste, ali ljudi primećuju da smo to mi. Uzela je slike mojih pasa – Kukija i Džeme i oni su odjedanput postali glavni na tom muralu, tako da je to bilo sjajno! Mislim da ćemo za drugu lokaciju uraditi to isto, samo ćemo zvati više artista da oslikaju više zidova u različitim stilovima”, govori Blanka.

Ona u planu ima i izložbe fotografija i ilustracija čime želi da kulturu što više uključi u Haos. 

„Do sada smo imali wine and art, radionicu crtanja uz vino. Bilo je onih iskusnih, ali učestvovali su i ljudi koji nikad dosad nisu slikali.Imamo i wine club, pa smo organizovali i degustaciju vina sa somelijerom, a planiramo i posete vinarijama. Imali smo u decembru craft radionicu gde su se pravili novogodišnji ukrasi. Znam po sebi da ja nikad verovatno ne bih našla vremena da odem na tako nešto, a kad mi je tu i neko drugi je to organizovao za mene, imam tu šansu da uradim nešto što sam htela, ali nisam imala mogućnost pre toga. Vrlo često se coworking prostori žale da im ljudi ne dolaze na događaje, ili da ne mogu da ih nateraju. Po mom mišljenju, nije ni cilj terati ljude na nešto, već stvarati mogućnosti. Na primer, kada organizujemo happy hours, uvek nam dođe ogromna količina ljudi, na professional events takođe, ali za neke svari ih bude manje. Na primer, coffee talks nije ni zamišljen tako da okupi 20 ljudi, ali ima veliko značenje za one koji tu dođu, da kažu šta misle, čuju nešto novo i upoznaju se”, smatra Blanka.

Ona napominje i da Haos nema za cilj da bude mesto konstantne zabave, u kome stalno postoje neke aktivnosti, već da se ljudima kroz povremene događaje stvori prilika da nađu budućeg investitora, dobiju savete, saznaju zanimljive stvari ili upoznaju druga ili drugaricu. 

„Imamo coffee talks, to nije neki event, nema cilj, samo sedimo, pijemo kafu i razgovaramo. Nekad dođe dvoje ljudi, nije u pitanju neka velika stvar, nekad ih dođe šestoro. Ljudi pitaju za tako neke event-ove koji nemaju cilj, nemaju besplatno piće, niti govornika, ali ljudima je potrebna ta socijalizacija sa interesantnim ljudima. Ja vidim našu ulogu u tome da biramo kul ljude koji su spremni da nešto daju zauzvrat i da stvaramo mogućnosti za to”, zaključuje Blanka.

Haos, međutim, nismo mogli da napustimo dok ne saznamo kako je dobio ime. 

„Iako sam u marketingu, uvek mi je bilo teško da smislim ime za bilo koji projekat ili proizvod. Ovde ipak nisam imala nijednu drugu opciju. Svidela mi se ideja da to bude neka reč koja često asocira na nešto negativno, a u stvari iz haosa se, po mom mišljenju, rađaju najlepše stvari. Zbog cele situacije sa ratom koji se desio i svim tim ljudima, stvarno je bio haos sve što se dešavalo oko mene, pa sam htela da od toga napravim metaforu, da iz tog haosa može da ispadne nešto što je jako kul i nešto lepo. Naravno, svidelo mi se i što u Srbiji svaki dan čujem barem jedanput od nekog: ja sam u haosu, što je postao naš slogan i posle toga sam rešila da moj drugi start up treba da se zove katastrofa jer je to druga reč koja se najčešće čuje”, završava ona kroz šalu.

Da li će Blanka ostati pri ovoj odluci, saznaćemo početkom sledeće godine kada novi Haos bude otvoren. Možda ćemo tada, umesto „u haosu”, svi početi da budemo „u redu”.