Voda u Srbiji – uskoro privatna svojina, a ne javno dobro?

Da li, kao stanovnici Srbije, imamo pravo na vodu ili će o izvorima čiste, pijaće vode, rekama, jezerima... odlučivati neko drugi?

13. July 2021

U proteklih nekoliko dana se, kroz „mala vrata“, posredstvom ekoloških grupa na društvenim mrežama i ličnih profila pojedinaca, prošunjala informacija o Predlogu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama. Ovaj Predlog je 25. juna tekuće godine ušao u skupštinsku proceduru po hitnom postupku, bez mogućnosti učešća javnosti, niti je ona na bilo koji način bila informisana o izradi ovog akta koji je, kako brojni ekolozi i stručnjaci smatraju, od suštinskog značaja za očuvanje voda kao javnog dobra i ključnog resursa za sve građane Srbije.

„Ovakvim postupkom, u kome nije organizovana javna rasprava kroz koju bi građani Republike Srbije mogli da utiču na Predlog zakona, direktno su prekršeni članovi 76. i 77. Zakona o državnoj upravi. Ove izmene i dopune nisu bile najavljene nijednim javnim dokumentom, ili izjavama zvaničnika, a zapanjujuće je da se na sajtu Direkcije za vode Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ne nalazi ni Predlog zakona, niti bilo kakva informacija koja bi upućivala da se radi na izmenama Zakona o vodama“, navodi se u saopštenju organizacije RERI, a zajedno sa njima, preko 40 organizacija i udruženja potpisalo je Zahtev organizacija civilnog društva za hitno povlačenje pomenutog Predloga zakona koji je, kako navode, neustavan.

Šta je sporno sa Predlogom Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama?

Kako ističe OSNA, Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama ima više problematičnih tačaka:

  • neposrednom pogodbom, daje se u zakup vodno zemljište radi vađenja rečnih nanosa za potrebe izgradnje objekata od značaja za RS ( Zapadna Morava – izgradnja deonice autoputa i slični ekocidi su ovim legalizovani)
  • neposrednom pogodbom, vodno zemljiste u javnoj svojini može se dati i za plutajuće objekte, koji su postavljeni na teritoriji grada Beograda (splavovi)
  • Član 18, za proizvodnju hidroelektrične energije proširuju na zahvate iz vodotokova
  • javnim vodoprivrednim preduzećima i drugim pravnim licima koji su u katastru nepokretnosti upisani kao nosioci prava korišćenja nad vodnim objektima i vodnom zemljištu u državnoj svojini – prestaje pravo korišćenja nad tim vodnim objektima i vodnom zemljištu; sva ovlašćenja prelaze u nadležnost Republike Srbije
  • brisanje prava korišćenja pravnih lica i upis prava javne svojine Rebublike Srbije
  • Član 207, „Žalba ne odlaže izvršenje Rešenja, menja se u „Žalba ODLAŽE izvršenje Rešenja“, što znači da Ministar može da poništi odluku nadležne inspekcije

Još jedan problem na koji ukazuje OSNA, a koji smo pomenuli na samom početku ovog teksta, odnosi se na netransparentnost i neučestvovanje javnosti kada su ovakve odluke u pitanju. RERI ističe da ovaj primer pokazuje da se Predlogom zakona značajno menja regulatorni okvir upravljanja vodama i vodnim zemljištem i da se nikako ne radi o tehničkim izmenama za koje javnost nema interes, već naprotiv, o suštinskoj promeni procedure odlučivanja o raspolaganju javnim dobrima. Na ovaj način se dodatno otvara prostor za koruptivne aktivnosti, a eliminiše princip transparentnosti i javnih nabavki u raspolaganju resursima koji predstavljaju najvažnije javno dobro – vodu.  

Dalje se, u saopštenju koje je izdao RERI, navodi sledeće: „Smatramo da se ovakvim nezakonitim načinom donošenja zakona direktno ugrožava javni interes i prirodni resursi Srbije i otvara prostor za njihovo uništavanje, te upućujemo zahtev  Predsedniku i članovima Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Predsedniku  i poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije da hitno povuku Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama iz skupštinske procedure i vrate Vladi Republike Srbije kako bi sprovela javnu raspravu u skladu sa zakonom“.

Javnost do koje je dospela ova informacija, a koju čine ekolozi, stručnjaci i ekološki aktivisti, najveću bojazan ima od potencijalne privatizacije javnih vodnih površina, to jest, prirodnih dobara na kojima se nalaze izvori, reke, jezera… pa čak kao moguće navode i ustupanje vodnih površina na 99 godina koje bi, unošenjem navedenih izmena u Zakon, postalo znatno olakšano. Sve ovo nas, na kraju, dovodi do pitanja – kome će pripasti naše vode? Da li, kao stanovnici Srbije, imamo pravo na vodu ili će o izvorima čiste, pijaće vode, rekama, jezerima… odlučivati neko drugi, kao što je to slučaj sa malim hidroelektranama? Da li o javnim dobrima mogu da se donose odluke bez informisanja javnosti?

Referendum kao rešenje?

U Sloveniji je, pre samo nekoliko dana, 11. jula, održan referendum zbog slične stvari: većina građana odbila je izmene zakona koje je predložila Vlada, a za koje ekolozi kažu da otvaraju put građevinskim projektima uz more, jezera i reke koji bi bili pretnja životnoj sredini.

Kako navodi Radio Slobodna Evropa, grupe civilnog društva koje su formirale „Pokret za vodu za piće” i prikupile više od 50.000 potpisa kako bi referendum bio raspisan, strahovale su da će se izgraditi restorani, turistički smeštaj, trgovinski lanci i parkirališta koji će ograničiti javni pristup jezerima, rekama i moru, povećati rizik od zagađenja vode i ugroziti kvalitet vode za piće.

Podsetimo, čista voda je osnovno ljudsko pravo, što je zaključeno i na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija 28. jula 2010. godine na kojoj je doneta Rezolucija 64/292, a kojom je prvi put ovo pravo ozvaničeno na međunarodnom nivou. Ujedinjene nacije navode da više od dve milijarde stanovnika na planeti nema pristup bezbedenoj i zdravoj vodi za piće, a procenjuje se da će do 2025. godine broj ljudi lišenih ovog resursa biti za milijardu veći. Zbog toga se ovim dokumentom posebno pozivaju sve zemlje i međunarodne organizacije da obezbede finansije, kapacitete i saradnju, kao i da ulože makasimalan napor da bi svakom bio omogućen pristup zdravoj i čistoj vodi.

Da li je Predlog Zakona o izmenama i dopunama Zakona o vodama u skladu sa Rezolucijom 64/292? Ukoliko smatrate da nije, možete i sami potpisati javni apel za povlačenjem Zakona o vodama i Nacrta prostornog plana RS.

Tagovi:

Preporučeni tekstovi

Pratite nas na:

1 Comment

  1. Avatar

    Kako je krenulo, sve ce da nam uzmu i otudje. necemo imati prava vise ni na sta pa cak ni na vodu. Sa druge strane i mi smo krivi jer se trudimo da zagadimo okolinu sto vise pa se onda pitamo zasto nam priroda uzvraca udarac! U svakom slucaju, u svom nekom mikro svetu pokusavam da se zastitim na svakodnevnom nivou, odlazim u jos netaknutu prirodu, dosta setam, udisem taj vazduh, stan smo opremili nobel aparatom za preciscavanje vode i trudimo se da maksimalno kao porodica vodimo racuna o sebi i prirodi.

    Reply

Pošalji komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa *

Prijavi se na Oblakoderov Newsletter i na kraju svakog meseca na mejl ti šaljemo pregled najupečatljivijih tekstova iz prethodnog meseca, informacije o aktuelnim događajima i razgovore sa aktivnim glasovima, mladima koji menjaju društvo!

Uspešno ste se prijavili!